Sve o crkvenom venčanju: Cene, Pravila, Iskustva i Saveti

Planiranje crkvenog venčanja je poseban i često emotivan deo priprema za brak. Pored duhovne dimenzije, mladenci se susreću sa brojnim praktičnim pitanjima: od finansijskih troškova i neophodne papirologije do izbora odgovarajućeg datuma i crkve. Ovaj članak nastoji da objasni sve aspekte crkvenog venčanja, na osnovu brojnih iskustava i pitanja koja su se kroz godine pojavljivala.

Finansijski aspekti: Koliko košta crkveno venčanje?

Ovo je verovatno najčešće pitanje. Cena crkvenog venčanja varira u zavisnosti od više faktora: da li je crkva parohijska (ona kojoj mladoženja pripada po mestu prebivališta) ili ne, popularnosti i lokacije crkve, kao i od samog sveštenika.

U parohijskim crkvama, cena bi trebalo da bude niža. Neki sveštenici određuju fiksnu tarifu, dok drugi savetuju da se da "koliko ko može". U praksi se često sreću iznosi od 5.000 do 15.000 dinara za sam čin venčanja u parohijskoj crkvi. Međutim, mnogi parovi su pominjali i znatno više cifre, čak i do 12.000 ili 15.000 dinara u svojim parohijskim crkvama, što je dovodilo do nezadovoljstva.

Ako se mladenci odluče za crkvu koja nije njihova parohijska, troškovi se značajno povećavaju. Tada se plaća takozvani "zakup crkve" (često od 5.000 do 12.000 dinara), a posebno se plaća i sveštenik koji dolazi iz mladoženjine parohije da obavi ceremoniju. Ukupno, takvo venčanje može koštati i preko 20.000 dinara, posebno ako se angažuje i hor.

Pored toga, postoje i troškovi opreme: potrebno je obezbediti belo platno sa vezenim krstom, četiri sveće (po dve za mladu i mladoženju) i vino. Komplet se može kupiti u crkvenim prodavnicama (cena oko 2.200 - 4.500 dinara), ili samostalno pripremiti. Neke crkve imaju svoje pehare, pa čaša nije obavezna.

Posebna stavka je i crkveni hor. Njegova cena varira od crkve do crkve, od 5.000 do 10.000 dinara ili više. Mnogi ističu da hor čini ceremoniju neuporedivo svečanijom i lepšom.

Često se spominje i takozvana "kumovska taksa". Po nekadašnjem običaju, kumovi su plaćali određene troškove. Danas, uglavnom mladenci sami snose sve troškove, ali postoje slučajevi gde sveštenik direktno od kumova traži novac, što stvara neprijatne situacije. Najbolje je unapred se dogovoriti sa sveštenikom o svim stavkama i jasno pitati šta je uključeno u ponuđenu cenu.

Neophodna dokumentacija i procedure

Pre venčanja, mladenci moraju da obezbede određene dokumente. Osnovni su:

• Krštenice mladenaca: Izvode se iz matične knjige krštenih u crkvi gde ste kršteni. Ako je crkvena dokumentacija izgubljena (što se dešavalo tokom ratova), sveštenik može izdati potvrdu na osnovu svedočenja. Cena izdavanja krštenice varira, a nekada je besplatna.
• Krštenice kumova: Obično se traže na uvid prilikom predbračnog ispita ili samog venčanja. Neki sveštenici ih ne traže uopšte, verujući na reč.
• Potvrda o slobodnom bračnom stanju: Dobija se od matičara i potvrđuje da niste u braku.

Važno je napomenuti da se za venčanje u crkvi mora imati obavljeno i građansko venčanje pred matičarem. Crkva ne venčava osobe koje nisu građanski uvezane, osim u izuzetnim okolnostima (npr. rat, bolest) i uz posebnu dozvolu.

Predbračni ispit je razgovor sa sveštenikom koji prethodi venčanju. Na njemu se popunjavaju podaci, sveštenik održi kratak razgovor o svetosti braka, a nekada i proveri da li se mladenci dobro poznaju. Ovaj sastanak se obično zakazuje nekoliko nedelja pre venčanja.

Izbor crkve i sveštenika

Po crkvenim pravilima, mladence treba da venča sveštenik iz parohije kojoj pripada mladoženja. Ako mladenci žele da se venčaju u drugoj crkvi (npr. u nekom lepom manastiru ili popularnoj gradskoj crkvi), moraju dobiti pismenu saglasnost tog sveštenika. On će onda doći u tu crkvu da obavi ceremoniju, što podiže ukupnu cenu.

Neki sveštenici daju saglasnost bez problema, dok drugi zahtevaju dodatno plaćanje ili uopšte ne daju dozvolu iz različitih, često nepotpuno jasnih razloga. U takvim situacijama, parovi se mogu žaliti višem crkvenom vlastništvu.

Prilikom izbora crkve, važno je uzeti u obzir i praktične stvari kao što su dostupnost parkinga za goste, veličina crkve u odnosu na broj gostiju i udaljenost od restorana gde će biti svadba.

Kumovi: Ko može biti kum i kakve su obaveze?

Kum na crkvenom venčanju je, strogo uzevši, svedok. Međutim, u narodu se ovaj status prozvao kumstvo i smatra se veoma važnim.

Da bi neko mogao da bude kum na pravoslavnom venčanju, mora biti kršten u pravoslavnoj crkvi. Pravoslavna crkva priznaje krštenje u drugim hrišćanskim crkvama (npr. katoličkoj), pa u tom slučaju, uz odobrenje sveštenika, ta osoba može biti kum. Osoba koja nije krštena ne može biti kum.

Postoje i pravila o srodstvu. Tradicionalno se izbegava da kum bude bliski krvni srodnik (npr. brat ili sestra), jer se kumstvo smatra duhovnim srodstvom koje se ne bi trebalo mešati sa krvnim. Ipak, ovo pravilo se danas često ne poštuje striktno, i mnogi biraju upravo najbliže za kumove. Najbolje je pitati svog sveštenika za mišljenje.

Što se tiče obaveza, danas je uobičajeno da mladenci sami plate sve troškove venčanja, uključujući i one za crkvu. Kumovi tradicionalno kupuju venčane prstenje (burme), ali i to često plate sami mladenci. Jasna komunikacija unapred je ključna da ne bi došlo do nesporazuma.

Datum venčanja: Kada je dozvoljeno, a kada ne?

Crkva ne dozvoljava venčanja tokom postova. To uključuje:

• Veliki uskršnji post (7 nedelja pre Uskrsa)
• Božićni post (40 dana pre Božića)
• Gospojinski post (1-14. avgusta)
• Petrovski post (promenljiv, zavisi od datuma Uskrsa)

Pored toga, venčanja se ne obavljaju sredom i petkom (kao posnim danima), kao ni na određene velike praznike kao što su Krstovdan i Sečenje glave Sv. Jovana.

Posebna napomena je za zadušnice (letnje i jesenje). Iako ne postoji stroga crkvena zabrana, mnogi izbegavaju venčanje na te dane zbog narodnog verovanja i sujeverja. Neki sveštenici će odobriti venčanje popodne na zadušnice, dok drugi neće. Takođe, uoči velikih praznika takođe može biti teško zakazati venčanje.

Za venčanje u nedelju ne postoji zabrana, ali zbog bogosluženja termini mogu biti ograničeni.

Venčanje u manastiru

Venčanje u manastiru je san mnogih parova zbog mirne i duhovne atmosfere. Postoje određena pravila ponašanja i oblačenja koja treba poštovati:

• Oblačenje: Oba partnera, a posebno žene, treba da budu skromno obučeni. Haljine ne bi trebalo da imaju duboke dekoltee, da otkrivaju ramena ili da budu previše kratke (iznad kolena). Preporučuje se da mlada i gosti imaju nešto (šal, bolero) čime mogu da se pokriju. Nije obavezno, ali je znak poštovanja.
• Ponašanje: Treba održavati tišinu, poštovati monaški život i slediti uputstva.
• Dozvole: Za venčanje u manastiru je obično potrebna saglasnost igumana (načelnika manastira), a često i pismena dozvola matičnog sveštenika mladoženje.

Cene u manastirima su često niže, ili se radi o dobrovoljnom prilogu.

Fotografisanje i snimanje

U većini crkava i manastira je dozvoljeno fotografisanje i snimanje tokom ceremonije. Međutim, fotograf (najbolje da je muškarac) treba da bude diskretan i da ne ometa tok službe. Neki manastiri imaju strožija pravila, pa je neophodno unapred proveriti.

Postoje izveštaji da su u nekim crkvama mladence žurili ili čak izbacivali zbog fotografisanja, posebno ako se iza njih zakazuje sledeća svadba. Zato je važno poštovati zakazano vreme.

Razvod crkvenog braka

Crkveni brak se smatra neraskidivim. Međutim, u određenim, teškim okolnostima (iznevera, nasilje, duhovna smrt braka), moguće je zatražiti poništenje crkvenog braka od crkvenog suda. Postupak podrazumeva pisanje molbe sa obrazloženjem razloga i dostavljanje presude o građanskom razvodu. Ovaj proces može trajati i zahteva se plaćanje takse. Nakon poništenja, osobe mogu da se ponovo venčaju u crkvi.

Česta pitanja i saveti na kraju

Koliko unapred zakazati? Za popularne crkve u velikim gradovima potrebno je zakazati termin 6 meseci do godinu dana unapred, naročito za vrhunac svadbene sezone (proleće, leto, rana jesen). Za manje popularne crkve ili manastire dovoljno je i nekoliko meseci unapred.

Šta sa platnom i svećama posle venčanja? Mnogi ih čuvaju kao uspomenu. Postoji i verovanje da se sveće trebaju upaliti na prvi naredni veliki crkveni praznik, a od platna sašiti nešto (npr. jastučnica).

Kako se nositi sa preteranim zahtevima sveštenika? Ako smatrate da su zahtevi za novcem neprimereni ili bezobrazni, imate pravo da se žalite nadležnom namesništvu ili eparhiji. Vera i sakramenti ne bi trebalo da budu stavljeni na auksion.

Da li je venčanje u crkvi obavezno? Ne. To je lični izbor svakog para koji zavisi od njihove vere i uverenja. Ipak, za vernike, ovo je krunisanje ljubavi pred Bogom i veoma važan korak.

Planiranje crkvenog venčanja zahteva strpljenje, dobru organizaciju i često finansijsko odricanje. Ključ uspeha je u ranom i jasnom dogovoru sa sveštenikom