Potpuni vodič kroz operaciju podizanja kapaka: Moj lični primer i iskustvo

Godinama sam znala da me čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima bio je genetski, a na desnom oku i posebno vidljiv. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima isti problem i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da non-stop podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna tog pokreta. Pokušava na taj način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i izrazito funkcionalan.

Iskreno, nećemo da se lažemo: funkcionalnost mi možda i nije bila apsolutno glavna stavka. Nos sam, na primer, operisala zbog devijacije septuma još sa 23 godine, nakon što sam ga razbila u detinjstvu. To sam morala da uradim. Ali podizanje kapaka bila je druga priča. To sam htela. Oduvek. Ipak, stalno sam odlagala.

Moj izbor hirurga: dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Teško je i reći da se sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Nije bilo dileme. Ne samo zbog dugogodišnjeg poverenja, već zato što je ona jedna od najdetaljnijih osoba koju sam ikad upoznala. Gleda svaku sitnicu, ima izuzetno oštro oko i neverovatno je odgovorna. I pored tog apsolutnog poverenja, ipak sam odugovlačila…

Dr Anica Jevremović mi je prethodno dva puta radila niti na obrvama, kako bismo malo 'otvorili' oko. Oba puta mi je iskreno rekla: "Niti služe da podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali efekat je kratkotrajan i nedovoljan. Niti nisu zamena za operaciju podizanja kapaka". I bila je u pravu. Oči jesu izgledale bolje i otvorenije nakon niti, dok je efekat trajao. Ali to zapravo nije bio tretman za mene - to je bilo čisto odugovlačenje.

I onda je konačno odluka pala. Radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto delim svoje iskustvo: "Trubimo okolo"

Kad sam to zakazala, po svom običaju, "trubila sam okolo" šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako više pričamo o ovim procedurama. Čućemo različita iskustva, savete, upozorenja… I kad sam ja progovorila, odjednom je progovorila i čitava masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali o tome ćute. Poštujem njihovo pravo na privatnost, kao i moje je da budem otvorena. Nisam pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje iskustvo iz prve ruke, da se zna šta vas čeka od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati moj primer u potpunosti.

Početak procesa: konsultacije

Ceo proces počinje detaljnim konsultacijama. Važno je da znate šta tačno da pitate svog hirurga. Treba razgovarati o očekivanjima, mogućim rezultatima, tehnici, anesteziji i, naravno, o samom oporavku. Konsultacije sa dr Anicom Jevremović su uvek veoma temeljne i pružaju potpunu sliku o onome što sledi.

Tri najčešća pitanja o podizanju kapaka

Vrlo je važno da odgovorim na tri najčešća pitanja koja ljudi postavljaju u vezi sa podizanjem kapaka.

1. Anestezija: Operacija se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Moguće je popiti i neke lekove za sedaciju, koji vas opuste i omoguće da kroz proceduru protekne a da se ničega ne sećate. Oni koji su izrazito anksiozni i kojima nije dovoljno što neće osetiti bol, već ne žele ni da budu svesni dešavanja, mogu da izaberu analgosedaciju. To zahteva anesteziologa i podrazumeva doplatu. Lično, ovo zovem "malo vas šoknu i ničega se ne sećate".
2. Cena: Cena operacije gornjih kapaka je u našoj sredini prilično ujednačena. Najčešće se kreće oko 1000 evra, sa mogućom varijacijom od možda 200 evra naviše, u zavisnosti od specifičnosti slučaja i izbora anestezije. Operacija donjih kapaka je obično za oko 200 evra skuplja. Ovo su orijentacione cifre - hirurg mora da vas pregleda da bi dao tačnu procenu. Neki hirurzi dodatno naplaćuju konsultacije i kontrole, neki sve uračunaju u početnu cenu. Vaše je da sve to unapred pitate.
3. Bol: Odgovor je jasan - ni jedne sekunde ništa nije bolelo. Ni tokom procedure, ni posle nje, ni pri skidanju konaca. Oporavak je više dosadan nego bolan, praćen je oticanjem, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Čak sam se i skidanja konaca plašila, misleći da će me nešto čupkati ili peckati. Zapravo, dr Anica Jevremović je samo izvukla neku tanku strunu i baš ništa nisam osetila.

Dan operacije i neposredni oporavak

Operacija traje manje od sat vremena, tako da se veoma brzo odlazi kući. Kući sam otišla odmah, a po mene je došao brat. Ispostavilo se da je jedina neugodnost u neposrednom periodu bio osećaj zbog debljih flastera. Imala sam ih preko očiju i stvarali su osećaj kao da nosim kačket moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Dr Anica Jevremović ih je natopila nečim i začas skinula - bez ikakvog čupkanja ili cimanja.

Zatim su postavljeni novi, tanki flasteri koje sam nosila još narednih 6 dana. Čim su mi stavljeni, obukla sam svetlije naočare za sunce i izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vraćala gradskim prevozom, čak sam malo i prošetala centrom grada. Iskreno, niko me nije gledao čudno. Bila sam manje natekla od većine slučajeva koje sam videla, što zavisi i od tehnike hirurga i od same individue.

Oporavak po danima: brzo i bezbolno

Oporavak je protekao izuzetno glatko. Već nakon 2-3 dana našminkala sam ceo lice, osim očiju, i krenula da obavljam svoje aktivnosti po gradu. Nakon 7 dana skinuti su konci, a već nakon 10 dana, sa full šminkom, snimala sam pitanja i odgovore za svoje pratioce. Tog 10. dana od operacije, snimala sam se i sa ajlajnerom - i malo je reći koliko sam bila presrećna što ponovo mogu da nosim ajlajner! To je bio ogroman napredak u odnosu na spuštene kapke koje to onemogućavaju.

Modrice nisam imala, ali jesam imala manji hematom (ugrušak krvi) koji je, kao što je prirodno, pao na dole. Ispod jednog oka imala sam malu fleku nakon 10 dana, koja je bila sasvim lako prekriva šminkom.

Ožiljci i dugoročni efekti podizanja kapaka

Ovo je možda najvažnije pitanje za mnoge. Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. To je jednostavno tako. On vremenom bledi i postaje sve nevidljiviji. Da ne postoji, to ne bi bila plastična hirurgija, već naučna fantastika. Kod žena koje sam upoznala, a a radile su podizanje kapaka pre par godina, čak i kada bih se zagledala, nisam mogla da vidim ožiljak. Što se mene tiče, baš me briga za te male, fine crtice koje sada imam - lako ih prekrijem šminkom. Spuštene kapke, sa druge strane, nisam mogla da sakrijem nikako. Ožiljak se lako učini nevidljivim.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina i dalje nastavlja da vuče lice nadole. Padaju obrazi, obrve, sve… Onima kojima je stalo do toga, idu na podizanje obrva (temporalni lifting) ili kompletni lifting lica. Onima kojima to nije prioritet, odlaze na razne neinvazivne tretmane. Lice nastavlja da živi svoj život i stari. Vi birate šta ćete dalje s njim, ali su retki slučajevi da je ikome bila potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam odlagala i jedino žaljenje

Da, žalim što sam odugovlačila i što nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da za mene nema drugog rešenja. Pitam se zašto sam se "glupirala" sa nitima, tehnikama šminkanja i slično. Odgovor je, naravno, jednostavan - strah. Ispostavilo se da je strah bio potpuno neosnovan. Posle bitke su svi generali, pa i ja. Sada kad znam sve što znam, smešno mi je što sam se plašila:

• Bola - koga nema.
• Sporog oporavka - koji je brz i bezbolan.
• Da ću dugo izgledati kao "izubijani vanzemaljac" - što se ne dešava.
• Da neću moći da radim - a mogla sam već posle nekoliko dana.

Jedino čega se nisam plašila bio je konačan rezultat. Taj deo je bio neobičan. Inače, na sistematskom smrznem se od straha zbog vađenja krvi, isto važi i za zubara. Ali na dan operacije podizanja kapaka nisam bila nervozna. Čekala sam da krenu oni klasični simptomi straha: hladne ruke koje se tresu, vilica koja svakoće… I ništa od toga. Verujem da ovo važi samo za mene i da je to bila privilegija jer svog plastičnog hirurga poznajem skoro deceniju. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne. Ja sam to jednostavno znala. A upravo to je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka ili bilo šta drugo. To tražite, to pronađite i sve će biti u savršenom redu.

Nakon podizanja kapaka sa dr Anicom Jevremović, konačno imam onaj otvoren, nesputan pogled koji sam oduvek želela. Ne samo da izgledam manje umorno, već se i osećam tako. To je bio moj izbor i jedna od najboljih odluka za moj kvalitet života.