Sve što treba da znaš o upisu i studijama arhitekture

Odlučiti se za studiranje arhitekture jedan je od najuzbudljivijih, ali i najzahtevnijih koraka u životu mnogih mladih ljudi. Ako i ti sanjaš o tome da studiraš arhitekturu, verovatno si suočen sa brojnim pitanjima i nedoumicama. Kako se pripremiti za prijemni za arhitekturu? Koliko je teško položiti prijemni? Kakve su pripreme za prijemni potrebne? I, na kraju, kakve su poslovne perspektive nakon završetka fakulteta?

Ovaj članak predstavlja sveobuhvatan vodič kroz sve faze puta ka postajanju arhitektom. Nastao je na osnovu iskustava brojnih studenata i diplomiranih arhitekata, a cilj mu je da ti pruži realan uvid i pomogne da se što bolje pripremiš za izazove koji te čekaju.

Prijemni ispit - Prva i najveća prepreka

Prvi i često najzahtevniji korak je polaganje prijemnog. Konkurencija je velika, a mesta na budžetu ograničena. Prema iskustvima generacija, uspešno položiti prijemni zahteva ozbiljne i dugotrajne pripreme za arhitekturu.

Šta se tačno polaže na prijemnom za arhitekturu? Tradicionalno, prijemni se sastojao od testova koji proveravaju:

• Slobodoručno crtanje - sposobnost vizuelnog izražavanja, senčenja, rada sa proporcijama i perspektivom.
• Matematičko-prostorni test - logičko zaključivanje, razumevanje geometrijskih oblika i prostornih odnosa.
• Opštu kulturu i istoriju umetnosti - poznavanje ključnih dostignuća u arhitekturi i umetnosti kroz istoriju.

Međutim, važno je napomenuti da se format prijemnog može menjati. U novije vreme primetan je pomak ka testovima opšte kulture relevantnih za arhitekturu, gde se procenjuje razumevanje i logičko zaključivanje kandidata. Ključna je preporuka da se direktno obratiš studentskoj službi fakulteta koji planiraš da upišeš kako bi dobio najaktuelnije informacije o formatu i zahtevima prijemnog.

Pripreme za prijemni - Put do uspeha

Gotovo svi koji su uspešno polagali prijemni ističu da su pripreme za prijemni apsolutno neophodne. One obično traju najmanje godinu dana, a mnogi kandidati kreću sa njima već na početku četvrte godine srednje škole.

Gde se spremati? Postoje dve glavne opcije:

1. Privatni pripremači i škole - Ovo su često manje grupe gde se može dobiti pažljivije i individualnije vođenje. Cene ovakvih priprema mogu biti visoke, ali iskustva su uglavnom pozitivna, pogotovo ako se nađe dobar profesor koji se specijalizovao za pripreme za arhitekturu. Kako je rekao jedan student: "Čovek me je vrhunski pripremio i bila sam prezadovoljna."
2. Pripreme na fakultetu - Ove pripreme imaju veliku prednost jer omogućavaju direktan kontakt sa asistentima i profesorima, a kandidati se upoznaju sa atmosferom fakulteta i steknu bolji uvid u ono što se zaista očekuje. "Moj savet je da idete na pripreme na samom fakultetu. Ostvarićete kontakt i videćete da li to zaista želite."

Bez obzira na izbor, najvažnije je biti uporan i posvećen. Pripreme zahtevaju i dodatni rad kod kuće, vežbanje crtanja i rešavanje zadataka. Kao što jedna kandidatkinja ističe: "Spremala sam se godinu dana, svakog vikenda po 8 sati, a kada sam se raspustila, svakog dana po 2 sata." Ovakva posvećenost je često put ka uspehu.

Da li je potreban talenat?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja. Talenat svakako pomaže, ali nije jedini faktor. Mnogo je važnija istrajnost, rad i ljubav prema arhitekturi. Slobodoručno crtanje se može vežbati i usavršiti. Ono što je teže vežbati je prostorni osećaj - sposobnost da se zamisle i shvate objekti u tri dimenzije. Ako imaš taj osećaj, a spremna si da mnogo radiš, velike su šanse da ćeš uspeti.

Kao što jedan iskusan student primećuje: "Ko voli arhitekturu i ko upiše zato što želi time da se bavi, zaista nije teško studirati jer je jako kreativno i daje mogućnost slobodnog izražavanja."

Studiranje arhitekture - Šta te čeka?

Nakon što uspešno položiš prijemni i upišeš fakultet, otvara se potpuno novo poglavlje. Studiranje arhitekture je pre svega izuzetno vremenski zahtevno. Nije reč o učenju napamet, već o konstantnom praktičnom radu.

Studenti se susreću sa:

• Projektnim zadacima (studijama) - Srž studija. Ovde se kroz nedeljne i mesečne zadatke razvija sposobnost projektovanja.
• Tehničkim predmetima - Arhitektonske konstrukcije, Nacrtna geometrija, Fizika, Statika. Ovi predmeti zahtevaju preciznost i razumevanje tehničkih principa.
• Teorijskim predmetima - Istorija arhitekture, Teorija arhitekture, Urbanizam.
• Radom u računarskim programima - AutoCad, ArchiCad, 3D modelovanje, Photoshop su postali neizostavni alat svakog arhitekte.

"Studije nisu teške u smislu da je teško položiti ispite," kaže jedan diplomirani arhitekta, "već teške u smislu da zahtevaju vreme - konstantan rad čak i kad zabušavaš. Nije da se ispiti spremaju pred rok, nego u svakoj godini imaš program koji je obavezan i svakodnevan." Očekuj mnogo neprospavanih noći provedenih uz crteže i makete.

Finansijski aspekt studiranja

Arhitektura spada u skupše fakultete. Čak i ako si na budžetu, troškovi materijala za crtanje, štampanja velikih formata (postera) i izrade maketa su značajni. Samofinansirajući studenti plaćaju visoku školarinu, što je dodatni teret za porodicu. "Budite spremni na dosta odricanja i naporan rad," savetuje jedna studentkinja.

Šta nakon diplome? Perspektive zapošljavanja

Ovo je možda najkritičnija tačka. Tržište rada za arhitekte u Srbiji je teško. Iako ima pojedinaca koji su uspeli da se ostvare, mnogi diplomirani arhitekti suočavaju se sa nezaposlenošću ili niskim početnim platama u projektnim biroima. "Poznajem devojku koja je završila sve u roku i zaposlila se u birou i ima platu 200e," svedoči jedan korisnik foruma.

Međutim, postoje i svetli primeri, posebno onih koji su se odlučili za rad u inostranstvu. "Bivša cimerka moje sestre je takođe završila arhitekturu i pronašla je posao u Beču. Kaže da je oduševljena i da ne planira da se vraća u Srbiju, ima platu oko 1000e." Austrija, Nemačka, Švajcarska, ali i zemlje Skandinavije i Australija često traže kvalifikovane arhitekte.

Ključne osobine za pronalaženje dobrog posla, pored znanja, su snalažljivost, hrabrost i spremnost na učenje i naporni rad. Kako jedan iskusan arhitekta ističe: "Ako radiš i to dobro, plate rastu gde god da živiš. Naravno, činjenica je da je standard u Srbiji daleko niži nego u razvijenim zemljama."

Alternativni putevi: Viša arhitektonska škola

Za one kojima je prijemni za arhitekturu previše izazovan ili koji traže praktičniji pristup, odlična alternativa može biti Viša arhitektonska škola (sada Visoka građevinsko-geodetska škola). Ova institucija pruža trogodišnje studije nakon kojih se stiče zvanje strukovni inženjer arhitekture. Program je praktičnije orijentisan, sa manje teorije i više primenjenog znanja iz oblasti kao što su geodezija i građevinske konstrukcije.

"Pored Više idem na praksu u arhitektonski biro, i kad su videli da se razumem u geodeziju i druge stručne predmete, postala sam neprocenjiv kadar," priča jedna studentkinja. Nakon završetka, moguće je nastaviti specijalističke studije ili, uz određene uslove, upisati master na arhitektonskom fakultetu.

Zaključak

Put do diplome arhitekte je maraton, a ne sprint. Zahteva ljubav prema struci, izuzetnu posvećenost, finansijska ulaganja i psihofizičku izdržljivost kako tokom priprema za prijemni, tako i tokom celog studiranja arhitekture.

Ako osećaš da je arhitektura tvoj poziv, ako si spremna da se boriš, učiš i radiš neumorno, onda ti ništa ne može stati na put. Istrajnost je često važnija od samog talenta. Informiši se, pripremaj dobro za polaganje prijemnog, budi svesna svih izazova, ali nemoj dopustiti da te oni obeshrabre. Kao što je rekao jedan od ispitanika: "Ako to zaista želiš da studiraš i da se time baviš, ništa ti neće pasti teško."

Sa dovoljno volje, hrabrosti i upornosti, vrata sveta arhitekture stoje ti otvorena. Srećno na prijemnom!